ZAKON O DJELATNOSTI ZAŠTITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA u SRBIJI:

[Копач]

Члан 11.
Непокретно добро које се ужива претходну заштиту мож бити: некрополе и локалитети са археолошким, историјским, етнолошким или прородњачким садржајем, стара језгра градова и насеља, градитељски објекти, целине и делови градитељских објеката са историјским или архитектонским вредностима, споменици и спомен обележја посвећени значајним догађајима и личностима, куће у којима су рођене или су у њима радиле заслужне и истакнуте личности, зграде и места у природи везани за значајне историјске догађаје.

[Копач]

Члан 12.
Непокретно добро за који се претпоставља да има културне вредности може се евидентирати као добро које ужива претходну заштиту.
Евидентирање претходне заштите врши територијално надлежна установа заштите по службеној дужности или на иницијативу заинтересованог физичког или правног лица.
Уколико се испостави да не постоји основ за евидентирање претходне заштите на добру, установа заштите ће о томе, као и разлозима обавестити подносиоца иницијативе.
Евидентирање претходне заштите засновано је на стручној анализи потенцијалног непокретног културног добра. Стручна анализа се врши на основу непосредног увида у добро, расположиве документације и других релевантних чињеница од значаја за саглдавање културне вредности добра.

[Копач]

Члан 13.
Претходна заштита успоставља се отварањем евиденционог листа, доношењем решења и уписом у регистар које врши територијално надлежна установа заштите.
Евиденциони лист о успоставаљању претходне заштите садржи: назив добра; опис граница непокретног културног добра, границе његове заштићене околине и попис објеката који се у њој налазе; опис добра; основне податке о власнику и држаоцу добра; опис својстава и особина добра – вредновање; начин чувања, одржавања и коришћења добра за време трајања претходнене заштите; основне мере заштите добра у односу на простор у границама заштите.
Уколико се претходна заштита успоставља на непокретном добру које се састоји од више делова на којима више лица има право својине, у евиденционом листу се констатује власништво више лица, а уместо пописа катастарских парцела доставља се катастарско-географска подлога са уцртаном границом и назначеним геореферентним тачкама.

[Копач]

Члан 14.
О успостављању претходнене заштите обавештава се централна установа заштите, власник добра и подносилац иницијативе.
Решење о успостављању претходне заштите се објављује у службеном листу јединице локалне самоуправе на чијиј територији се налази добро.
На решење о успостављању претходне заштите може се изјавити приговор централној установи заштите у року од 8 дана од дана објављивања.
Одлука централне установе заштите по приговору је коначна.
Евидентирање претходне заштите врши се уписом у посебан регистар који се води у територијално наделжној установи заштите.

[Копач]

Члан 15.
Претходна заштита престаје брисањем из посебног регистра у следећим случајевима:

1) даном утврђивања добра под претходном заштитом за културно добро;
2) даном утврђивања да добро под претходном заштитом нема својства културног добра;
3) истеком рока од 5 година од дана успоставаљања претходне заштите.
Претходна заштита на археолошким налазиштима је трајна.

[Копач]

Поступак утврђивања непокретних културних добара
Члан 16.
Образложен предлог за утврђивање непокретног културног добра, заједно са елаборатом заштите и очувања, територијално надлежна установа заштите доставља централној установи заштите непокретних културних добара, најкасније у року од четири године од дана коначности решења о успостављању претходне заштите.
Елаборат заштите и очувања садржи стручно вредновање добра које се предлаже за непокретно културно добро, правну, техничку и другу документацију о добру, мишљење власника, односно корисника и заинтересованих лица и доказ о извршеном јавном оглашавању.
Садржај елабората ближе уређује министар надлежан за послове културе.
Централна установа заштите дужна је да у року од једне године од дана пријема уредног предлога исти размотри и донесе одлуку.
Уколико оцени да елаборат даје довољно елемената који доказују постојање културне вредности, централна установа заштите ће донети решење о утврђивању непокретнг културног добра.
Уколико оцени да елаборат не даје довољно елемената који доказују постојање културне вредности или елаборат није потпун или садржи неправилности, централна установа заштите ће донети решење о одбијању или одбацивању предлога.
Против решења из става 5. и 6 овог члана може се изјавити жалба министарству надлежном за послове културе.

[Копач]

Члан 17.
Решење о утврђивању непокретног културног добра садржи:
1. основне податке о културном добру
2. категорију непокретног културног добра
3. опис изгледа и стања непокретног културног добра;
4. опис граница непокретног културног добра, границе његове заштићене околине и попис објеката који се у њој налазе;
5. податке о власнику и држаоцу непокретног културног добра (уколико их има више, наводе се сви власници, односно држаоци) и заштићене околине непокретног културног добра (име, презиме и пребивалиште за физичко лице, односно назив и седиште за правно лице);
6. детаљан опис својстава и особина непокретног културног добра за које је утврђено да представљају културну вредност;
7. мере заштите, намену и начин чувања, одржавања и коришћења непокретног културног добра и његове заштићене околине и мере техничке заштите непокретног културног добра и његове заштићене околине.
На основу решења о утврђивању, непокретно културно добро се уписује у Регистар културних добара

[Копач]

Престанак својства непокретног културнг добра
Члан 18.
Решење о престанку својства непокретног културног добра доноси се по поступку предвиђеном за његово утврђивање ако је:
1. непокретно културно добро потпуно уништено;
2. непокретно културно добро изгубило својства на основу којих је утврђено за непокретно културно добро, а мерама техничке заштите не може да буде обновљено како би повратило та својства;
3. установљено да је статус непокретног културног добра утврђен на основу нетачних података.

[Копач]

Категоризација непокретних културних добара
Члан 19.
По укупним вредностима и значају садржаја, као и по стању очуваности изворних и стечених квалитета, непокретна културна добрамогу бити: културно добро, културно добро од великог значаја и културно добро од изузетног значаја.
Посебну категорију представља непокретно културно добро које је због својих изузетних универзалних вредности, утврђених према критеријумима Конвенције о заштити светске културне и природне баштине Унеска, уврштено на Листу светске баштине. Процедура за упис на Листу дефинисана је Оперативним смерницама Унеска.
Не¬по¬крет¬но кул¬тур¬но добро од изузетног значаја има најмање јед¬ну од сле¬де¬ћих ка¬рак¬те¬ри¬сти¬ка:
1. по укупности својих вредности и садржаја имају истакнуто место у корпусу националног непокретног културног наслеђа;
2. представљају изузетно, јединствено сведочанство одређене цивилизације, значајног културно-историјског раздобља или су сведочанство одређене појаве на одређеном простору и у ширем историјском оквиру;
3. сведоче о кључним појавама у развоју друштва, културе, науке и технике;
4. садрже, окупљају и чувају националне збирке изузетне уметничке, историјске, естетске или документарне вредности.
Непокретно културно добро од великог значаја има најмање јед¬ну од сле¬де¬ћих ка¬рак¬те¬ри¬сти¬ка:
1. по укупности својих вредности и садржаја имају регионални значај;
2. носе карактеристичне особине одређеног подручја, одређеног времена у развоју друштва или цивилизацијског или културног круга коме припадају;
3. значајно су сведочанство културно-историјских или друштвено-економских прилика у одређеном раздобљу;
4. везана су за велике историјске догађаје из прошлости народа;
5. садрже, окупљају и чувају регионалне и локалне збирке велике уметничке, историјске, естетске или документарне вредности.

[Копач]

Критеријуми за проглашење статуса непокретног културног добра
Члан 20.
Културна вредност непокретног културног добра утврђује се на основу:
– научног знања и искуства;
– расположивих података и документације;
– резултата додатних, наменски предузетих истраживања;
– доказа о својствима и особинама добра и његовом архитектонском, уметничком, археолошком, етнолошком, историјском, научном, техничком и другом значају.