kolekcija.rs

Коласијска епархија (1622-1766) - карта професора Небојше Шулетића
Šuletić, Nebojša S. (2012). „Kolasijska eparhija i njene starešine u turskim poreskim knjigama (1662-1766)” (PDF). Srpske studije. 3: 151—182.
Још једна сјајна карта професора Шулетића из његовог чланка о Коласијској (Ћустендилској) епархији Српске цркве. Карта се налази на две странице и приликом спајања избрисао се део текста из легенде који сам касније додао.

Верска и етничка структура становништва у Сремском санџаку (1568–1590) из дела Сремски санџак у XVI веку професора Небојше Шулетића.

Ширење српске четничке организације у Македонији почетком XX века. Из књиге Уроша Шешума "Српска четничка акција". Виде се села која су била српска (тј. имала наше учитеље или признавала Цариградску патријаршију) 1904. године и напредак постигнут у наредне четири. Ако неко има ову књигу, може да нам објасни како је Шешум одредио тачно која су српска села и шта је тачно значило "ширење четничке организације".

У сваком случају ово је слика тренутка од којег српска ствар јача у Македонији. Виде се најјача српска упоришта: Скопска Црна Гора, Порече, Азот, околина Тетова и Пчиња.

Окрузи у Краљевини Србији око 1900. Оно шта можемо да закључимо јесте да је источна Србија била знатно насељенија него данас, на шта указује постојање још једног округа у том делу-Књажевачког округа, који је обухватао данашње општине Сврљиг и Књажевац. Такође је интересантно да Лесковац, као тада четврти град по величини и значајан индустријски центар, није имао свој округ, већ је био део Нишког округа. Додао сам и детаљне карте Пиротског и Топличког округа.

Етничка слика нахије Хоча 1571. године по опширном попису Призренског санџака. Срби, Албанци и муслимани; за ове последње због општемуслиманских имена није могуће утврдити којег су порекла. Карта је из књиге Татјане Катић која се бавила овим пописом.
По ономе што је сама ауторка утврдила на другом месту за само место Призрен, већина нових муслимана били су Албанци. С друге стране, средина XVI века и доба Сулејмана Величанственог је и врхунац преверавања код Срба. На овој карти Албанци хришћани су сви римокатолици, Срби хришћани су православци.
Стање у Хочанској нахији је врло подељено а притисци на хришћане ће тек уследити. Корак по корак Срби ће постати изразита мањина у овом делу Метохије. Донедавно су се држали у Великој Хочи, али данас је то једном велико а још увек историјски богато село скоро запустело и има Албанску већину.

Средњовековни градови упоредно у истој размери.
Приказ је публикован у ”Лексикону градова и тргова српских средњовековних земаља”.
Издавач: Завод за уџбенике, Београд, 2010.
Редактор: Синиша Мишић
Уредник: Јелена Мргић
Аутор цртежа: Александар Станојловић

Опсада Београда 1789. године.

На молбу Катарине Велике, Хабсбурговци започињу опсаду Београда око мјесец дана дугу и на концу успјешно тјерају Турке из Београда, додуше само на двије године, колико је било предвиђено мировним уговором.

Карта Београда из 1717. у високој резолуцији. А ту је и Бечкеречко језеро. (из колекције Харвард универзитета).

Creator/Contributor: Ottens, Joachim, 1663-1719, creator Creation Date: [1717?] Place Of Origin: Netherlands
http://www.digitalnaistorija.net/digita ... e-project/

Хабзбуршка круновина Краљевина Србија. То јој је било званично име. Краљ јој је, наравно, био у Бечу. Постојала је између Пожаревачког и Београдског мира тј. 1718. и 1739. године. Била је то мала Србија, нешто мања чак и од Смедеревског санџака тј. Београдског пашалука. Посебно је била кратка на западу где није ишла даље од Ваљева, Прањана и Чачка, док је на истоку била нешто већа од пашалука. Њен источни део, од Голупца на исток, није био под београдском већ темишварском администрацијом, али се на оновременим картама без обзира на то појављивала у овом обиму. Тај источни део, тада врло слабо насељен, попуњен је у ове две деценије влашким становништвом са друге стране Дунава.

Видимо административну поделу, важнија насеља и села, као и шрафиране делове који су функционисали као војна крајина.

Срби су се у овакву круновину пуно надали, али су се све њихове наде неславно изјаловиле. Не само да није трајала већ оваква није Србима ни ваљала. Посебно не обичном свету. Хабзбуршка администрација је показала све најгоре одлике крутог феудалног система па повратак Турака већини није пао нарочито тешко. Њена дуготрајнија тековина била је та што је знатно смањила број муслимана у северној Србији који се ни после 1739. нису вратили у пређашњем броју на ову "крваву границу" а од оних који су се вратили већина се држала градова и паланки. Све то створило је услове за 1804. годину.

Српски порази 1991. године у Западној Славонији и територијално смањење територије под контролом крајишких Срба услед операција "Откос-10" (31. октобар - 4. новембар) и "Оркан 91" (29. октобар - 2. јануар 1992.).

Врло оквирна мапа, али добра за општи поглед на ситуацију на томе ратишту. Maпа је са неког хрватског сајта па зато "окупирана подручја".