kolekcija.rs

Вјерска и језичка карта Краљевине СХС према попису из 1921 године, коју је 1925 израдио Боривоје Ж. Милојевић. (Напомена: Административне границе нијесу репрезентативне)
Извињавам се на слабој резолуцији.

Карадаг, то јест на турском: Црна Гора. Ову карту је сачинила царска државна војна школа (Erkan-ı Harbiye Dairesi) Османске империје 1875. Само годину дана касније је почео црногорско-турски рат (1876-1878) где је Црна гора, са савезницима Србијом и Русијом, победила. 1878. је стекла потпуну независност.

Сматра се за једну од најпрецизнијих карата Црне горе икада, а и региона, где је приказано свако село и сваки пут. Турци су доводили геодетске инжењере из других држава и било је уложено доста средстава како би се картирао садржај. Деликатан висински модел је презицно представљен шрафурама, што је једна од најбољих техника. Наравно премер је био рађен деценијама у назад, и за војне и за катастарске сврхе. Када је у Херцеговини избио устанак 1875. Порта је схватила да ситуација може да ескалира (што се и десило) и брзо су обрађени сви доступни подаци из претходних премера и карата уз помоћ инжењера из Аустрије.

Карта је димензија метар са метар (1х1).

У горњем левом углу се види исечак који представља битку под Острогом током рата 1862. када су Турци победили у петомесечном рату. Исечак је ту чисто због психолошког утицаја. Вероватно су предвиђали нове велике победе против Црне Горе, али ће време показати да ће се ускоро заувек повући са ових територија након вишевековног ломљења у Црној Гори и Брдима.

Битка на Добром пољу и пробој Солунског фронта до капитулације Бугарске. 1918 godine.

Извор: Школски историјски атлас, ЗУНС Београд 1985.

Одмах на почетку запазите да су уписана и бомбардовања 1941. и 1944. године. Пошто су на њој обележена оштећења водоводне мреже аутори нису уцртавали погодке зграда. Али можете и да претпоставите да где је погођена улица врло вероватно је страдало и нешто око ње.

Узгред, тужно је да ни 80 година након бомбардовања немамо пристојну карту на којој би се видело шта је све погођено. Колико знам, постоје спискови, постоји пуно слика, постоје сећања... Све то да се укрсти добили би 90% слике.

По ономе што сам ја закључио из гледања у пуно слика бомбардованог Београда 1941. гађано је следеће:
1. владини, војни и комуникациони објекти
2. јеврејска махала на Доњем дорћолу
3. више је гађан центар
4. високе и велике зграде (што је везано и за тачку 3)

Ово последње наводно није, али када гледамо шта је погођено то су велике, посебно угаоне зграде. То је вероватно чињено јер су оне биле очигледне мете. С друге стране, хитлеровци су врло добро знали да ће тиме убити и више цивила. То значи да је шестоаприлско бомбардовање било злочиначко не само начелно (без објаве рата, отворени град, цивилни циљеви...), већ и у детаљима тј. да је свака бачена бомба имала намеру да убије што више људи.

Е то је велика разлика са савезничким тј. америчким бомбардовањима 1944. године. Савезници су имали циљеве које су гађали и знали су да са висине са које их гађају доста бомби мора и да промаши. Да су хтели да буду прецизнији угрозили би своје људе и "технику". тако да су прагматично рекли "шта да се ради". Нацисти су могли да буду прецизнији, али су намерно убијали људе.

Стање пре битке на Шуматовцу 1876. (Први српско-турски рат)

Železnička karta Jugoslavije

Приказ територија Војводства Србије и Тамишког Баната са административним уређењима. 1849-1860 године

Распоред српских устаника 1806. године приликом ослобођења Београда од турака.

Извор: Балканолошки институт, 1995

Ђенералштабна карта Краљевине Србије израђена 1894. године. Карта је размере 1:900 000, и подељена је у 94 секције размере 1:75 000
Слика у пуној резолуцији: https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Kartogra ... 0/mode/1up
Извор: Дигитална народна библиотека Србије