ZAKON O DJELATNOSTI ZAŠTITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA u SRBIJI:

[Копач]

Члан 21.
Основни критеријуми за одређивање културне вредности добра су:
- аутентичност;
- историјски, уметнички, научни, археолошки, архитектонски, антрополошки, етнолошки, технички или други друштвени значај;
- јединственост и реткост у оквиру своје врсте;
- старост;
- степен очуваности.
Ближе критеријуме и поступак утврђивања културне вредности непокретних добара прописује министар надлежан за послове културе.

[Копач]

Поступак проглашења категорије непокретног културног добра
Члан 22.
Предлог за проглашење статуса непокретног културног добра, заједно са елаборатом заштите и очувања, централна установа заштите доставља Влади Републике Србије.

[Копач]

Члан 23.
Одлуку о проглашењу непокретног културног добра од изузетног и великог значаја доноси Влада Републике Србије.

[Копач]

Члан 24.
Одлука о проглашењу непокретног културног добра објављује се у Службеном гласнику Републике Србије.

[Копач]

III. МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА НЕПОКРЕТНОМ КУЛТУРНОМ ДОБРУ

Члан 25.
Мерама заштите у смислу овог закона сматра се конзервирање, рестаурирање, реконструкција, ревитализација и презентација непокретних културних добара.
Мере заштите непокретног културног добра предузимају се:
- прописивањем услова за радове на непокретном културном добру
- издавањем слагласности на пројекат радова на непокретном културном добру
- вршењем надзора над реализацијом радова
- прописивањем услова за чување, одржавање и коришћење напокретног културног добра.
-

[Копач]

Члан 26.
Мере заштите из члана 25. врши централна установа заштите за непокретна културна добра од изузетног значаја и непокретна културна добра у иностранству.
Мере заштите из члана 25. врши територијално надлежна установа заштите за непокретна културна добра од великог значаја.
Уколико пројекат израђује територијално надлежна установа заштите, услове утврђује централна установа заштите.
Уколико пројекат израђује централна установа заштите, услове утврђује министарство надлежно за послове културе.
Надзор над реализацијом радова и прописивање услова за чување, одржавање и коришћење непокретног културног добра врши установа заштите која је издала услове и сагласност.

[Копач]

Члан 27.
Ако се радови на непокретном културном добру изводи без утврђених услова и сагласности на пројекат и документацију или се не изводи у складу са условима и сагласношћу, ериторијално надлежна установа заштите ће решењем забранити даље извођење радова, обавестити инспекцијску службу министарства надлежног за послове културе и поднети захтев надлежном органу за рушење.
Уз забрану радова, надлежна установа заштите ће наложити инвеститору повраћај у пређашње стање.

[Копач]

Члан 28.
Инвеститиор је дужан да по звршетку захвата на непокретном културном добру, о томе у року од 15 дана обавести надлежну установу заштите која му је издала сагласност и омогући јој да у року од 5 дана од достављања обавештења изврши увид на лицу места и утврди да ли су радови изведени у складу са пројектом.
Инвеститор је дужан да сноси трошкове надзора над изведеним захтевом од стране надлежне установе заштите.

[Копач]

Члан 29.
Уколико надлежна установа заштите утврди да захват није изведен у складу са пројектом и документацијом, наложиће инвеститору да у одређеном року отклони недостатке.
Уколико инвеститор не поступи по налогу из става 1. овог члана, надлежна установа заштите ће наложити повраћај пређашње стање, обавестити инспекцијску службу министарства надлежног за послове културе и поднети захтев надлежном органу за рушење.

[Копач]

Члан 30.
Конзерватоски надзор над извођењем захвата на непокретном културном добру врши надлежна установа заштите.
По извршеном надзору, надлежна установа заштите у року од 15 дана инвеститору издаје услове за чување, одржавање и коришћење непокретног културног добра на коме је вршен захват.